Заједница професионалних позоришта Војводине
Zajednica profesionalnih pozorišta Vojvodine
Szinházak közössége üzleti társaság
Comunitatea teatrelor profesioniste din Vojvodina
Заєднїца професийних театрох Войводини
Spoločenstvo profesionálnych divadiel Vojvodiny
Association of professional theatres from Vojvodina

Zoltan Širmer, narator/sin u “Maloj mađarskoj pornografiji”

Esterhazi je bio najveći junak samom sebi pa onda nama

Predstava “Mala mađarska pornografija” Novosadskog pozorišta/Ujvideki Szinhaz govori upravo o tome kako svaki potez naših predaka ali i ono što mi radimo danas ima dalekosežnije posedice od pukog trenutka u vremenu… U potresnoj priči o ocu koji je izdao sina ulogu sina igra Zoltan Širmer…

Koja ti je bila prva asocijacija na “Malu mađarsku pornografiju”?

Znao sam od ranije naslov romana pa mi prva asocijacija nije bila ono na šta bi se na prvi pogled moglo pomisliti – “nešto za odrasle”. Znao sam da je u pitanju Esterhazi, i zato mi je asocijacija odmah bila u kontekstu društvene pornografije, pornografskog društva u kojem živimo.

Kakav ti je Esterhazi kao junak?

Esterhazi je pre svega najveći junak samom sebi a onda i nama. Mislim da je bilo potrebno zaista mnogo, mnogo ljudske hrabrosti i petlje da bi se napisalo “Ispravljeno izdanje”, da bi neko tako iskreno progovorio o svojoj prorodici, bukvalno svoj život izvrnuo kao rukavicu i otkrio mnoge – nimalo prijatne – detalje javnosti, detalje o ocu, sramu, tuzi, potištenosti zbog surove istine koju je otkrio.

Kako su te ovaj roman i rad na predstavi pretresli kao čoveka privatno?

Roman nije baš uticao na mene, mislim, svi znamo da su mnogi u to vreme u Mađarskoj bili špijuni. Ja lično nemam baš puno iskustva sa tim svetom i vremenom. Ne znam kako bih se ja osećao da se meni nešto slično dogodi, kako bih reagovao, sigurno mi ne bi bilo prijatno i ne bih voleo da se nešto tako meni desilo. Esterhazija je to dodatno potreslo jer je obožavao oca, imao specifično blizak odnos, napisao celu “Harmoniu Celestis” o ocu i o porodici a onda su svi saznali da je sve to bila zabluda i laž, uključujući i njega.

Da li glumac nekada kroz predstavu može da reši neke svoje zablude o svetu i sebi?

Ono što mi je jasno i mogu razrešiti u životu, ja mislim da sam razrešio :) … A ono što ne znam – to i ne mogu… Ima nažalost i onih dilema kojih sam svestan a koje nisam uspeo da da rešim. Ponekad kada radim predstavu nađem neko rešenje i za moj privatni život, probni proces nekada može da promeni čoveka, mišljenje o nečemu, najviše se to otkrije u komunikaciji sa drugim ljudima, u dodiru sa drugim mišljenjima, u razmeni ideja i razmišljanja, kada analiziramo neke tekstove radimo i ono što privatno često nemamo vremena – za analizu svojih postupaka, presabiranje, prebrojavanje unutar sebe samog. Mi često na dnevnom nivou baratamo samo krajnje pukim činjenicama, gotovim rešenjima jer nemamo vremena za dublje propitivanje, analizu… S druge strane, nakon takvih kompleksnih proba desi mi se da se baš zamislim nad svojim životom, što opet nije dobro.

Dok se gleda “Mala mađarska pornografija” čovek ima utisak da gleda bol koja pleše, cela predstava je kao neka misao koja se pleše…

Celo Esterhazijevo “Ispravljeno izdanje” je u stvari mučenje čoveka… Kako otkrije dosijee i polako počinje da ih čita, on počinje sve dublje da uranja u sebe, u sav taj bol koji ne može da svari, da prebrodi, da razume… Predstava je u nekom smislu stvarno drugačija od svega što je na repertoaru Ujvideki Szinhaza. Ima naratora koji jednostavno, iz neke prirodnosti, priča svoju priču. Nije to predstava u kojoj nam je potrebno 120 posto energije da je igramo, kako što je to potrebno u nekim drugim našim predstavama. Energiju u ovoj predstavi koristimo na potpuno drugačiji način, ili je možda tačnije reći da u ovoj predstavi koristimo drugačiju vrstu energije.

Prvi put ste i ti, i ceo ansambl radili sa Nikitom Milivojevićem. Šta ste naučili od njega?

Dobar čovek, dobar reditelj, jako precizan. Predstavu je napravio kao neku ariju. Svaki ton je na svome mestu i nama je to pomoglo da nemamo priliku da negde falširamo. Nikita jako voli da analizira tekst, svaka reč, rečenica i svako slovo su bitni… Ja mislim da je analiza teksta sa rediteljem jako bitan deo posla u radu na predstavi. Meni je to puno pomoglo da nađem zajednički jezik sa rediteljem. Stvarno smo jako dobro sarađivali sa njim. Baš zbog toga što nisam često dobijao velike uloge, uloge koje određuju ritam predstave. Ja čak još uvek ne znam ni svoje glumačke domete i mogućnosti. Posle ove predstave malo bolje se osećam jer mi je pružena prilika. Ima nade za mene.

S. Miletić