Заједница професионалних позоришта Војводине
Zajednica profesionalnih pozorišta Vojvodine
Szinházak közössége üzleti társaság
Comunitatea teatrelor profesioniste din Vojvodina
Заєднїца професийних театрох Войводини
Spoločenstvo profesionálnych divadiel Vojvodiny
Association of professional theatres from Vojvodina

Suzana Lukić, Lolita u predstavi ’’Ždrelo’’ NP Kikinda: Pokrenimo moždane vijuge

Kako si reagovala na tekst  ’’Ždrelo’’ Žanine Mirčevske, koji, iako je višeslojan, aktuelan i kritičan, ’’ne igra na prvu loptu’’, na jednu metaforu o najnižim ljudskim osobinama i problemima savremenog društva?

 

Volim ovakvu vrstu teksta. Ne dopadaju mi se tekstovi koji vas kupuju pri prvom čitanju. Odrastala sam uz tekstove Milene Marković, ako već govorimo o savremenim dramskim piscima koji pripadaju toj vrsti dramske literature. Kada sam pričitala ’’Ždrelo’’, po preporuci rediteljke Snežane Trišić, u koju imam bezgranično poverenje, bez dileme sam pristala da radim na predstavi. Nisam ni jednog trenutka posumnjala da li ćemo moći da uradimo predstavu, nego sam se jedino pitala: gde ćemo i šta ćemo da radimo?

Koliko je današnja publika spremna da se suoči sa najgorim ljudskim osobinama: pohlepom, gramzivošću, zlostavljanjem, silovanjem, pobunom, otimačinom, interesima i ostalim mračnim porivima, u vremenu kada je izbombardovana tra-la-la sadržajima?

Kao glumica se bavim angažovanim teatrom. Angažovana sam u predstavama Andraša Urbana i Snežane Trišić – reditelja koji obrađuju probleme i teme o kojima si me pitao. Smatram da je osvešćivanje publike veoma važno, bez obzira da li je reč o našem mikrokosmosu ili o nekom važnom globalnom problemu. Nemam snage za predstave koje nikoga u sali ne iniciraju i ne pokreću. Ne smatram da pozorište pokreće, niti može da promeni svet, ali može da doprinese pokretanju moždanih vijuga.

’’Ždrelo’’ nas nagoni na sopstveno i društveno preispitivanje. Kada je pravi momenat za to? Da li je potrebno da dotaknemo dno i da, kao u predstavi, odigramo čuvenu hamletovsku scenu sa lobanjom? 

To je pitanje svakodnevnog procesa, vaspitanja i naših karaktera. Na to utiču i oni koji nas okružuju, koji nas čuvaju kako ne bismo potpuno zastranili. Čak i situacija u kojoj se trenutno nalazimo može da nam da krila kako bismo uspeli da se izdignemo iz svega što je loše. Naša predstava govori o veoma ekstremnom primeru čoveka koji je pojeo sve, pa čak i svoje ime. Moja Lolita-devojčica ima jednu repliku u kojoj se kaže : ’’Šta sve čovek može da uradi ako ima novac, a šta ako ima moć?’’ Lepo je biti bogat i moćan, ali su to varljive kategorije, jer kada nisu u pravim rukama – mogu da donesu veliko zlo.

Radnja predstave se odigrava u šumi koja je zlatna zavesa, kao privid primamljivog modernog sveta u kojem nam se čini da je sve na dohvat ruke, koji nas mami  svojim bleštavilom. Kako se ti kao glumica snalaziš u našoj realnoj priči?

Predstava govori i o tome. Nisu svi likovi čisti od početka do kraja. Oni imaju pogrešne motive kada dođu u tu šumu. Ali, to ne znači da neko ko nosi kratku suknju treba da bude silovan, kao što je slučaj sa mojom Lolitom. Živimo u vremenu u kojem bežimo od problema i pronalazimo opravdanja za nepravde koje se nekome dogode.

Vojislav Alimpić