Заједница професионалних позоришта Војводине
Zajednica profesionalnih pozorišta Vojvodine
Szinházak közössége üzleti társaság
Comunitatea teatrelor profesioniste din Vojvodina
Заєднїца професийних театрох Войводини
Spoločenstvo profesionálnych divadiel Vojvodiny
Association of professional theatres from Vojvodina

Sa radionice “Kako se konzervira pozorište?

 

 

Pozorišna predstava je nešto što nastaje i traje u vremenu. Ona je prolazni čin. Jedan od načina da se ona sačuva je snimanja cele predstave. Ali, važno je sačuvati i sve one elemente koji joj prethode, koji se rađaju sa njom, prate je i ostaju iza nje.

 

Učenici škole za dizajn „Bogdan Šuput“ imali su priliku da na kratkom predavanju čuju i vide kako se čuva pozorišna građa. O ovoj temi govorili su Ivana Koči, viši kustos i teatrolog dr Zoran Maksimović, kustos iz Pozorišnog muzeja Vojvodine.

Kostimografske skice, kostimi, scenografske skice, delovi scenografije, maketa scenografije, fotografije, plakati, dokumenti vezani za pozorište, lični predmeti umetnika, nagrade i priznanja, sve su to dokumenti koji se čuvaju i čine građu pozorišta.“, kaže Ivana Koči i dodaje da „tako imamo sačuvan Ustav Društva Srpskog narodnog pozorišta iz 1861. godine, rukopise drama Koste Trifkovića u originalu, prevode Laze Kostića „Romea i Julije“.”

Pored pozorišne građe koju čuvamo imamo plakat kao vizuelni identitet predstava, on ima sve manje obaveštajnu ulogu:

 „Današnji plakat ima sadržaj i znakovnost predstave i on postaje umetnost. On ne prepričava predstavu nego kroz simbol, onom ko dolazi, pokušava da pokaže sve ono o čemu predstava treba da govori.“, objasnio je dr Zoran Maksimović.

On je naglasio da se plakat u Vojvodini znatno razvija od šezdesetih godina prošlog veka i dobija neku svoju autonomiju i umetnički izraz. Danas postoji savremena tehnologija kojom možemo da snimimo celu predstavu, i tako zabeleženo jedno vreme.

Mia Kuzmanović