Заједница професионалних позоришта Војводине
Zajednica profesionalnih pozorišta Vojvodine
Szinházak közössége üzleti társaság
Comunitatea teatrelor profesioniste din Vojvodina
Заєднїца професийних театрох Войводини
Spoločenstvo profesionálnych divadiel Vojvodiny
Association of professional theatres from Vojvodina

Sa Bojanom Ivanov Đorđević, dramaturgom predstave “Bajka o uspavanom Vremenku”

Dramaturg Bojana Ivanov Đorđević autor je predstave za decu „Bajka o uspavanom Vremenku“ Narodnog pozorišta “Sterija” iz Vršca. Predstava je nastala kroz zajedničku radionicu glumaca i dece sa posebnim potrebama iz udruženja „Otvoreno srce sveta“.

Šta vas je motivisalo da napišete predstavu za decu sa posebnim potrebama?

Za ovu decu nema dovoljno predstava i uopšte nekog društvenog angažovanja, upravo to me je motivisalo na jedan ovakav poduhvat. Tri meseca smo radili na ovom projektu i dugo smo se pripremali. Uslovi u kojima mi živimo još uvek su neprikladni za sve, imajući u vidu naše različitosti. U Vršcu postoji nekoliko organizacija koje se bave ovom problematikom, pored škole za decu sa posebnim potrebama.

Da li se deca sa ovom vrstom problema prvi put susreću sa scenskom umetnošću?

 

 

 

Oni ni imaju jako puno iskustva sa scenskom umetnošću ali je meni bio cilj da tu decu stavim na scenu pored profesionalnih glumaca i da se na taj način razlike ne prepoznaju kao bitne. Ideja ove predstave je da se ta deca predstave kao zajednica u kojoj su svi ravnopravni, u kojoj nema onih koji imaju posebne potrebe i onih koji su „normalni“. U toku rada smo imali glumca koji je napustio predstavu jer je on smatrao da njemu nije mesto na sceni pored takve dece. Tu smo da otklanjamo ovu vrstu predrasuda i da se humanizujemo, kroz kontakte i programe koje kreiramo, uključujući decu koja, pre svega, imaju smetnje u razvoju.

 

 

 

 

 

 

 

Predstava nosi naziv „Bajka o uspavanom Vremenku“. Zašto ste želeli da vreme stane?

Vreme je večna filozofska kategorija koja sve nas, bez obzira na razlike, stavlja pod isti krov. Niko nikada neće uspeti da dokuči i odgonetne šta je zapravo vreme i kuda idemo. Vreme je jednako za sve. Ovu predstavu neće gledati samo deca sa posebnim potrebama, već sva deca. Mi smo uspeli u tome, jer predstava živi na repertoaru vršačkog pozorišta.

Na šta konkretno skrećete pažnju, šta su konkretni problemi na koje ukazujete?

Za početak da možemo zajedno, i samo zajedno, da budemo bolji. Treba što više da se okrećemo oko sebe i da se nekad zaustavimo kada vidimo dete sa smetnjama u razvoju. Od te dece možemo jako puno da naučimo. Sa teološke tačke gledišta, smatra se da deca koja imaju smetnje u razvoju, pogotovo mentalne poremećaje, jesu anđeli na zemlji i oni nas uče čistoti duše i srca. Ova deca nemaju u sebi ništa loše, i rad na ovoj predstavi je oplemenio ljude koji nisu mislili tako.

Mia Kuzmanović