Заједница професионалних позоришта Војводине
Zajednica profesionalnih pozorišta Vojvodine
Szinházak közössége üzleti társaság
Comunitatea teatrelor profesioniste din Vojvodina
Заєднїца професийних театрох Войводини
Spoločenstvo profesionálnych divadiel Vojvodiny
Association of professional theatres from Vojvodina

Razgovor Ljubiše Ristića i Valentina Vencela

Pozorište je mesto gde se svet potvrđuje, a ne gde se menja

„Ljuša je prva živa legenda jugoslovenskog i srpskog pozorišta, sublimat jedne čitave generacije čiji sam i sam predstavnik. One generacije koja ga je sledila, trpela, izdala i kajala se zbog toga. Mi Zrenjaninci mislimo da je Ljuša krenuo iz Zrenjanina.“, rekao je Vencel.

Sam Ristić potvrdio je njegove navode, rekavši da je odmah po diplomiranju radio u Zrenjaninu, ne jednu, nego dve predstave. U jednoj je igrao Prvoslav Zakovski, u drugoj je Miodrag Tabački bio scenograf. Bile su to predstave „Buba u uhu“ i „Nikad se ne zna“.

„Počeo sam kao dete u pozorištu, prvo u dečjoj grupi na Radio Beogradu, odakle smo angažovani za predstavu Soje Jovanović „Plači, voljena zemljo“ u BDP. Igrao sam sa Đuzom Stojiljkovićem, posle je došlo na red amatersko pozorište „Krsmanović“, krenula su omladinska i studentska avangardna pozorišta, pa studentski protesti po svemu drugačiji na onih u svetu, jer smo tražili vraćanje na Ustav i socijalističku privredu a bili protiv klasne nejednakosti.“

Ristić se osvrnuo na nastanak Bitefa,a ponajviše na nastanak i rad grupe KPGT, koja je svojim pozorišnim programom obuhvatala jugoslovenski kulturni prostor, okupljala uticajne i ugledne umetnike od Ljubljane do Skoplja.

“Pozorište je imalo težinu, odjek i značaj“ rekao je o tom periodu Ristić. Bilo je reči o radu u Subotici, o strahu lokalnih političara koji su „gubili tlo pod nogama“, kojima je laknulo kada je posle osam godina prestao njegov angažman, o dolasku u SNP i „otljučavanju vrata“. Na kraju ovog susreta, Ristić je zaključio:

“Pozorište je mesto države. Oni koji kažu da pozorište može da izazove promene – greše. Pozorište ne menja, ono potvrđuje vlast. U njemu se vlast ogleda, u njemu gledaoci potvrđuju ono što je suština vlasti. Pozorište je važno mesto za jedno društvo i uvek se tiče države. Predstave su povod za dolazak, jer u pozorište dolaze istomišljenici. Pozorište je mesto gde se svet potvrđuje, a ne gde se menja.”

M. Pudar