Заједница професионалних позоришта Војводине
Zajednica profesionalnih pozorišta Vojvodine
Szinházak közössége üzleti társaság
Comunitatea teatrelor profesioniste din Vojvodina
Заєднїца професийних театрох Войводини
Spoločenstvo profesionálnych divadiel Vojvodiny
Association of professional theatres from Vojvodina

Obrazloženje selekcije 68.FPPV

 Obrazloženje selekcije za 68. Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine

 

U tekućem selekcionom ciklusu na scenama vojvođanskih pozorišta video sam 45 predstava, ili gotovo sve ono što je u jednogodišnjem periodu premijerno izvedeno. Taj broj predstavlja izvestan kvantitativni pomak u odnosu na prethodni ciklus. No, ostaje i dalje utisak da pozorišta rade sa smanjenim kapacitetima, što je naročito izraženo u produkciji predstava zadecu.

Ako bi se tražila karakteristika produkcije u posmatranom periodu, onda je to, pre svega, veliki broj predstava vrlo ujednačenog kvaliteta. To svakako povećava mogućnost izbora, ali i otežava neizbežnu i nimalo laku dilemu – koje predstave izostaviti iz selekcije. Zato sam se opredelio da pozorišta budu zastupljena sa po jednom predstavom u obe konkurencije – predstava za odrasle i za decu.

Kao i prošle godine, nisam pošao od unapred definisanog koncepta. Ipak, tokom samog procesa nametnula se jedna osobenost koja je u dobroj meri usmerila i opredelila moj izbor. Reč je o povratku glumca na velika vrata i to u svim onim segmentima koje umetnost glume podrazumeva. Naime, neretka je pojava na našim scenama da dominira ono što nam se saopštava u odnosu na to ko i kako nam to saopštava. Ne sporeći mogućnosti i domete takve vrste pozorišta, ovaj put sam se opredelio da u prvi plan istaknem one predstave u kojima je data mogućnost glumcu da razmahne sve segmente svog umeća. Zato sam organizatorima Festivala predložio da se on održi pod sloganom: „Glumci su se vratili, publiko”.

Izabrane predstave žanrovski su raznovrsne. Takođe, što se predloška tiče, kreću se u rasponu od domaće i strane klasike do naših i inostranih savremenih autora. Za učešće na 68. festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine predlažem sledeće predstave, kao i redosled njihovog igranja:

Evgenije Onjegin Aleksandra Sergejeviča Puškina, Pozorište mladih Novi Sad u režiji Borisa Liješevića.

Liješević, nakon uspele predstave Povodom Galeba, ponovo ostvaruje dobru hemiju sa mladim ansamblom Pozorišta mladih u tumačenju klasike. Zahtevne likove ruskog romantičara glumci suvereno donose na scenu u minimalističkom dekoru. Značajnu pomoć reditelju i ansamblu pružio je Fedor Šili smelom i inventivnom dramatizacijom Puškinovog romana

Anika i njena vremena Ane Đorđević (inspirisano pripovetkama Ive Andrića) i u njenoj režiji, Srpsko narodno pozorište Novi Sad

Projekat Ane Đorđević i Srpskog narodnog pozorišta još jedan je demanti Andrićeve tvrdnje da njegova proza nije scenična. Đorđevićeva skraćuje Andrićevu pripovedačku nit i time ubrzava radnju i daje joj neophodni dramski naboj. Time je omogućila glumcima da scenski uzbudljivo donesu Andrićeve likove iz jednog, samo naoko, prošlog i prevaziđenog doba i društvenog miljea, te Anika i njena vremena u ovom tumačenju i te kako postaju i naša vremena

 Zrenjanin Igora Štiksa, Narodno pozorište „Toša Jovanović” Zrenjanin, režija Boris Liješević

Autorska ekipa zrenjaninske predstave prihvatila se možda i nezahvalnog posla da progovori o aktuelnoj temi, bez one ponekad neophodne vremenske distance, o lošim privatizacijama i propadanju fabrika. Srećom ne padaju u zamku da svoju priču vežu isključivo za lokalni milje, iako je i Zrenjanin među najvećim žrtvama ove pojave. Dakle, već provereni autorski tandem Liješević-Štiks svojoj priči uspeva da da univerzalni karakter

Maestro Milivoja Mlađenovića, Narodno pozorište Sombor u režiji Milana Neškovića

Iako kažu da su umetnici ne baš najzahvalniji dramski likovi, Mlađenović i Nešković, svako u svom domenu, uspevaju da nam scenski uzbudljivo donesu lik našeg velikog slikara Milana Konjovića. Iako je predstava zasnovana na biografskim činjenicama, autori pre svega insistiraju na društvenim i istorijskim okolnostima u kojima se Konjović kreće, kao i na njegovom odnosu sa sredinom koja mu nije uvek bila naklonjena. Uz dobru igru čitavog ansambla, predstavu odlikuje i vizuelno bogatstvo

Mala mađarska pornografija po motivima proze Petera Esterhazija, Novosadsko pozorište u režiji Nikite Milivojevića

Lična tragedija mađarskog pisca Petera Esterhazija bila je povod Nikiti Milivojeviću da na scenu donese uzbudljivu, pa i potresnu priču o tome kako ljude melje žrvanj totalitarnih režima. Dominantno narativnu crtu predloška, on, zajedno sa ansamblom Novosadskog pozorišta, nadograđuje efektnim scenskim i glumačkim rešenjima. Još jedna u nizu uspelih predstava ovog pozorišta koje otvaraju suštinska egzistencijalna i društvena pitanja

 Avgust u okrugu Osejdž Trejsija Letsa, Narodno pozorište/Narodno kazalište/Népsínház Subotica (Drama na srpskom jeziku) u režiji Aleksandra Božine

Priču o disfunkcionalnoj porodici negde u pustarama Oklahome glumci subotičkog ansambla potpomognuti briljantnom gošćom Gordanom Đurđević Dimić donose na šarmantan način, čineći da nužno zavolite junake koje tumače, iako su njihovi karakteri takvi da biste im u realnom životu teško poklonili ljubav. Toj vrsti pozorišne magije doprineo je svakako i mladi reditelj Aleksandar Božina pažljivo definišući likove i njihove karaktere

Smrt čoveka na Balkanu po istoimenom filmu Miroslava Momčilovića koji je i reditelj predstave, Narodno pozorište Kikinda

Kikindsko pozorište, zajedno sa rediteljem Miroslavom Momčilovićem, opredelilo se da primeni postupak, ne više tako redak na našim scenama, korišćenja filma kao predloška za predstavu. Zbilja, sam film se nametao za pozorišnu inscenaciju svojom kamernošću i gotovo teatarskom postavkom. Uspeh filma i odlične glumačke kreacije u njemu, ispostavilo se, bili su teret koji je ansambl kikindskog pozorišta uspešno prebrodio. Pohvale pripadaju i reditelju koji je uspeo da izađe iz senke sopstvenog filma i da svojoj priči da neophodnu pozorišnu dimenziju.

Za selekciju predstava za decu predlažem sledeće

Tilda  autorke teksta i rediteljke Katarine Mišikov Hicinger (po istoimenoj knjizi Roalda Dala), Slovačko vojvođansko pozorište Bački Petrovac

Devojčica Matilda koju otac i majka, nedozreli za izazove roditeljstva, daju u školu kojom vlada direktorica diktatorka. Matilda, koristeći svoje telekinetičke moći, zajedno sa svojim drugarima, uspeva da se suprotstavi okrutnoj direktorki. Ono što u ovoj predstavi naročito pleni jeste ne samo šarmantna, već i zrela igra dece, članova glumačkog ansambla.

Plava ptica Morisa Meterlinka, Narodno pozorište Sombor u režiji Sonje Petrović

Meterlinkova plava ptica simbol je onog detinjeg u svima nama, onog za čim neprekidno treba da tragamo. U takvu vrstu potrage vode nas Tiltil i Mitil, brat i sestra. Rediteljka Sonja Petrović uspešno je uhvatila simbolističku nit koju nosi Meterlinkova drama, gradeći na tom fonu likove sa kojima se Tiltil i Mitil suočavaju u svojoj avanturi.

Tom Sojer Marka Tvena, Dečje pozorište Subotica u režiji Predraga Štrpca

Kada je reč o predstavi Tom Sojer Dečjeg pozorišta iz Subotice, treba istaći najpre zanimljivu i hrabru dramatizaciju Aleksandre Glovacki koja izostavlja čitav niz likova bez kojih je teško zamisliti ovu priču. No, dramatizacija je uspela i omogućila reditelju i glumcima da u furioznom tempu ispričaju priču o Tomu, ili tačnije priču o ljubavi i odrastanju. Iako na prvi pogled glumačka predstava, ona u sebi sadrži elemente animacije, budući da je dekor sve vreme „živ” i stavlja se u funkciju pojedinih scena

Snežna kraljica Evgenija Švarca (po Andersenovoj bajci), Pozorište mladih Novi Sad u režiji Biserke Kolevske

Još jedna priča o avanturi potrage za ljubavlju i prijateljstvom, scenski postavljena sasvim u duhu Andersenovih bajki. Devojčica Gerda se suočava sa svetom pohlepe i sebičnosti tražeći Kaja koga je začarala i otela zla Snežna kraljica. U predstavi, između ostalog, pleni njena raskošna vizuelnost, kako u pogledu kostimografskih, tako i scenografskih rešenja koja potpisuje Svila Veličkova. Takođe treba istaći i dobro osmišljen lik naratora, odnosno samog Andersena koji nas vodi kroz svoju bajku, uz dobru igru čitavog ansambla.

Vesela kuća Stevana Pešića, Narodno pozorište „Toša Jovanović” Zrenjanin u režiji Irene Tot

Irena Tot svojim iščitavanjem Pešićeve Vesele kuće u nju unosi duh našeg vremena. Ta kuća i dalje ostaje začudna, pričajući nam priču o odrastanju, to jest o želji da se pre vremena uđe u svet odraslih, ali i o mačku, kradljivcu brkova koji zajedno sa glavnom junakinjom prolaze svoj put. Irena Tot u predstavi štedro koristi ono što je karakteristika lutkarskog ansambla zrenjaninskog pozorišta – umeće animacije. Za ovu predstavu se u čitavoj konkurenciji može reći da je jedina čisto lutkarska.

Goran Ibrajter, selektor 68. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine