Заједница професионалних позоришта Војводине
Zajednica profesionalnih pozorišta Vojvodine
Szinházak közössége üzleti társaság
Comunitatea teatrelor profesioniste din Vojvodina
Заєднїца професийних театрох Войводини
Spoločenstvo profesionálnych divadiel Vojvodiny
Association of professional theatres from Vojvodina

Objavljena selekcija 64. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine

Program ovogodišnjeg festivala

Selektor 64. FPPV Dušan Petrović, pozorišni režiser, objavio je selekciju:

U periodu od završetka prethodnog festivala, pa sve do danas kada podnosim ovaj izveštaj, pogledao sam ukupno 31 predstavu za odrasle i 9 predstava za decu u svim Vojvođanskim profesionalnim pozorištima. To je skoro cela ovogodišnja produkcija, jer koliko znam, premijerno je izvedeno svega još nekoliko manjih projekata koji nisu prijavljeni za 64. Festival. Broj premijera je isti kao prošle godine, s tim da su ove sezone u konkurenciju ušle i predstave iz Sremske Mitrovice i Bačkog Petrovca, koje u prethodnom periodu nisu konkurisale.

Ako uopšte možemo govoriti o nekoj zajedničkoj oceni ove sezone, i tendencijama u odnosu na prethodnu, ključne reči bi bile: još veća besparica i repertoarski zaokret ka klasici. Moja lična, potpuno subjektivna ocena je da su pozorišta ove sezone u proseku ponudila kvalitetniji repertoar nego prošle, ali bez ostvarenja koja bih nazvao izuzetnim. Time je moj zadatak bio teži nego prethodne sezone, i u donošenju konačne odluke koje predstave ću uvrstiti u ovaj predlog, odlučivale su nijanse u oceni sveukupnog umetničkog dometa, želja da bar malo promenim izbor teatarskih kuća u odnosu na prošlu godinu, kao i namera da podržim one reditelje koji su ove sezone napravili određeni kvalitativni iskorak. Ograničenje od ukupno šest predstava, koje kao selektor treba da predložim, imaće za posledicu da najmanje još toliko kvalitenih ostvarenja ostane van selekcije. Nadam se da će bar neke od njih imati uspeha na drugim festivalima.

Na osnovu pogledanog, smatram da su se svojim kvalitetom izdvojile sledeće predstave, koje predlažem da čine selekciju ovogodišnjeg festivala:

1. “Gospođa Olga”, M. Bojića, u izvođenju Narodnog pozorišta iz Sombora

2. “Don Žuan”, Molijera, u izvođenju Narodnog pozorišta “Toša Jovanović” iz Zrenjanina

3. “Neoplanta”, L. Vegela/A. Urbana, u izvođenju Novosadskog pozorišta/Újvidéki színház

4. “Kralj Ibi”, A. Žarija, u izvođenju Drame na mađarskom Narodnog pozorišta/NK/Népszínház Subotica

5. “Brak Beti i Bua”, K. Duranga, u izvođenju Drame na srpskom Narodnog pozorišta Subotica

6. “Neka se jave najbolji”, Ane Terek – koprodukcija Srpskog narodnog pozorišta, Novosadskog pozorišta/Újvidéki színház i Saveza dramskih umetnika Vojvodine

Bojićeva “Gospođa Olga” spada u retke uspele dramske komade iz naše baštine, u kojoj suvereno gospodari komediografska tradicija. Reditelj Gorčin Stojanović i ansambl predstave, na jednostavan i uzbudljiv način uspevaju da likove iz drame učine istinitim, i time samo zbivanje komada aktuelnim, postavljajući veoma sumornu dijagnozu da je naše građansko društvo duboko utonulo u hipokriziju.

Mladi reditelj Igor Vuk Torbica, sa svojim saradnicima i zrenjaninskim ansamblom, na veoma maštovit i uspešan način postavlja pitanja ko je Don Žuan danas, kakva moralna avantura je potrebna da bi se ta stara priča ponovo ispričala i približila novim generacijama, te da li je uopšte moguće u našem društvu govoriti o grehu i kazni koja kad-tad čeka grešnike. Predstava otvara mnoga zanimljiva pitanja, bez pretenzija da daje definitivne odgovore.

Predstava “Neoplanta” je odličan primer uspešnog teatarskog prožimanja literature i dokumentarističke građe, sučeljavanja ličnog doživljaja i zvaničnih, opšte prihvaćenih pogleda na događaje iz sasvim bliske prošlosti. Reditelj Andraš Urban, u svom stilu, bez imalo oklevanja, postavlja direktna, ponekad i bolna pitanja o istorijatu, životu i opstanku sve malobrojnije mađarske populacije u gradu Novom Sadu.

Kada je, pre više od sto godina, šesnaestogodišnji Alfred Žari pisao svoj čuveni komad kojim se rugao svojim gimnazijskim profesorima, sigurno nije mogao ni da sanja da je napisao delo koje će biti stalno aktuelno, bar u delovima Evrope gde razne protuve tako često postaju vlastodršci. Reditelj Andraš Demeter veoma uspešno osavremenjuje komad i pravi novog, a ipak suštinski istog, Kralja Ibija u savremenom globalističkom društvu, ne gubeći ništa od grotesknosti i duhovitosti izvornog dela.

Crnohumorna komedija “Brak Beti i Bua”, savremenog nagrađivanog američkog pisca Kristofera Duranga, bavi se veoma ozbiljnim temama kao što su alkoholizam i nasilje u porodici, pre svega u malim konzervativnim sredinama. Rediteljka Olivera Đorđević, zajedno sa ansamblom i saradnicima, gradi stilski i žanrovski neobično scensko zbivanje, i postavlja poseban aspekt na tematiku dela, pomerajući težište na pitanje položaja savremene žene u takvom društvu i u takvoj porodici.

Reditelj Zoltan Puškaš definiše komad “Neka se jave najbolji”, mlade vojvođanske autorke Ane Terek, kao apsurdnu tragikomediju koja ispituje međunacionalne odnose i spremnost na prihvatanje tuđe različitosti na našim prostorima. Predstava na nepretenciozan, nadasve duhovit i maštovit način, postavlja vrlo ozbiljna pitanja o toleranciji i suživotu.

U selekciju predstava za decu predlažem sledeća ostvarenja:

1. “Šumske priče”, Vaš Alberta/Kate Đarmati, u izvođenju Dečjeg pozorišta Subotica

2. “Ima li deda odelo”, Ameli Frid, u izvođenju Pozorišta mladih – Novi Sad

3. “Veliki dobroćudni džin”, Roalda Dala/Milene Depolo, u izvođenju Narodnog pozorišta “Toša Jovanović” Zrenjanin

4. “Petar Pan”, Džejmsa Metjua Barija/Aleksandre Glovacki, u izvođenju Dečjeg pozorišta Subotica

5. “Od mrava do lava”, Nikole Zavišića, u izvođenju Narodnog pozorišta Kikinda

“Šumske priče” su bajka o odrastanju, odabiru ispravnog životnog puta i samopožrtvovanosti na tom putu. Reditelj Zoltan Puškaš, sa ansamblom i saradnicima, stvara izuzetno zanimljivu avanturu u formi bogate i maštovite audio-vizuelne slikovnice.

“Ima li deda odelo” je priča o dečijoj prvoj spoznaji ljudske prolaznosti, o prvom iskustvu gubitka bliskog člana porodice. Rediteljka Emilija Mrdaković na jednostavan i veoma uzbudljiv način vodi najmlađu publiku kroz bolna i psihološki složena pitanja.

“Veliki dobroćudni džin” je vesela i poučna priča o strahovima i snovima, u kojoj neočekivano prijateljstvo pobeđuje sve prepreke. Reditelj Dragoslav Todorović uspešno spaja glumačku igru sa animacijom lutaka i teatrom senki u skladnu celinu.

Aleksandra Glovacki kao autor teksta i Predrag Štrbac kao reditelj, na nov način pričaju poznatu priču o izgubljenim dečacima u Nedođiji. Njihov Petar Pan je mnogo realniji, savremeniji, u okolnostima koje podsećaju na našu nebajkovitu svakodnevicu, ali podjednako maštovit i razigran.

Predstava “Od mrava do lava” je po svemu autorski projekat Nikole Zavišića, u kome se gotovo na način teatra apsurda nižu avanture belog gavrana zaljubljenog u lastu odletelu na jug. Spajajući nespojive likove i događaje na zanimljiv, moderan i duhovit način, ispričana je bajka o ljubavi i toleranciji.

Na kraju, želeo bih da navedem i neke predstave koje nisu ušle u ovu selekciju, a svojim kvalitetom zaslužuju da budu pomenute. To su “Čovekova komedija” Pozorišta Kostolanji Deže, “Koštana” Narodnog pozorišta iz Subotice, “Bogojavljenska Noć” Srpskog narodnog pozorišta, “Zeko Zeko” Narodnog pozorišta iz Kikinde, “Naš grad” Pozorišta mladih iz Novog Sada, “Slika-Rupa” Drame na rumunskom Narodnog pozorišta Sterija iz Vršca, “Pacovi” Novosadskog pozorišta/Újvidéki színház. Možda je pravi trenutak da se razmisli o mogućnosti da ubuduće selekcija bude bar malo veća, jer smatram da u uslovima ovako male, i teškom mukom ostvarene produkcije, treba ohrabriti pozorišta da nastave da se bore protiv sve većeg odsustva brige onih koji odlučuju o našim sudbinama.