Заједница професионалних позоришта Војводине
Zajednica profesionalnih pozorišta Vojvodine
Szinházak közössége üzleti társaság
Comunitatea teatrelor profesioniste din Vojvodina
Заєднїца професийних театрох Войводини
Spoločenstvo profesionálnych divadiel Vojvodiny
Association of professional theatres from Vojvodina

IZABRANE PREDSTAVE ZA 63. FESTIVAL PROFESIONALNIH POZORIŠTA VOJVODINE

Program 63. Festivala

Dušan Petrović, selektor 63. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine, kaže:

          Iako iz godine u godinu govorimo o sve lošijoj materijalnoj situaciji u kojoj se nalaze naši teatri, sa zadovoljstvom mogu da primetim da su za predstojeći festival vojvođanska pozorišta predložila čak trideset osam predstava. Posebno raduje činjenica da postoji veliki broj zanimljivih i kvalitetnih ostvarenja, pogotovo u pogledu traganja za savremenim izrazom i novim – ne-klasičnim formama. Ovde ipak moram da istaknem da postoji nesrazmera u produkciji predstava za odrasle i predstava za decu. Za selekciju predstava za decu prijavljeno je samo sedam ostvarenja, što je ipak prilično mali broj s obzirom na to da prema propozicijama na festivalu može da učestvuje  čak pet predstava za decu. Srećom, i pored malog broja naslova, predložene predstave su vrlo kvalitetne i zaslužuju da se nađu u ovoj selekciji.

         Produkcija predstava za odrasle ove sezone je bila zanimljiva na više načina. Pozorišta su uglavnom angažovala reditelje mlađe ili srednje generacije, kao i reditelje iz regiona koji svakako doprinose kvalitetu i raznolikosti  našeg savremenog teatra. Izbor tekstova je takođe bio raznolik: od klasike, preko dela savremenih autora, sve do autorskih projekata koje bismo mogli označiti kao dokumentarističko ili verbatim pozorište. Ipak, najznačajnija odlika ove sezone, po mom mišljenju, jesu traganja za novim formama. Očigledno je da je nedostatak novca za produkciju dodatno podstakao  autore predstava da svojom kreativnošću i snalažljivošću potraže nova, u velikoj meri zanimljivija rešenja. Nažalost, zbog utvrđenog kriterijuma za izbor u slekciju (samo šest predstava), neka vrlo uspela ostvarenja nećemo videti na ovom festivalu. Iskreno se nadam da će se te predstave naći u nekim drugim selekcijam nekih drugih festivala. Autorska inovativnost je bila jedan od ključnih kriterijuma za konačan odabir predstava. 

Za učešće na  63. Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine predlažem sledeće predstave:

 

1. Galeb – A. P. Čehova  u produkciji Srpskog Narodnog Pozorišta, režija Tomi Janežič

Reč je o neobičnom , sveobuhvatnom pokušaju da se jednom od najznačajnijih dela svetske dramske baštine pronađe nova forma, a da se pritom ostane u saglasju sa samim autorom. Ova predstava se može  posmatrati i kao pozorišni eksperiment odnosno istraživački proces koji , po rečima samih autora, nije i nikada ne može biti završen. Bez obzira dokle se u tom procesu stiglo, ono što svakako imponuje jeste predanost, posvećenost i težina zadatka koji su pred sebe postavili autori ovog projekta.

 

2.  Čudo u Poskokovoj Dragi – Ante Tomića u produkciji Drame na srpskom jeziku Narodnog pozorišta /Narodnog kazališta/Nepsinhaz Subotica, adaptacija i dramatizacija Maja Pelević, režija Snežana Trišić

Maja Pelević je napisala vrlo uspelu dramatizaciju romana Ante Tomića u kome se kroz neobičnu  ljubavnu avanturu dvoje marginalaca autor bavi vremenom tranzicije posle ratova devedesetih godina u Hrvatskoj.  Naravno, ovaj pogled u susedno dvorište u mnogo čemu je zapravo pogled u ogledalo naše stvarnosti. Rediteljka Snežana Trišić je vešto iskoristila inače poletan i razigran ansambl Drame na srpskom subotičkog pozorišta da bi napravila duhovitu, nepretencioznu, savremenu komediju sa elementima satire o balkanskim  mutnim vremenima sa kraja dvadesetog veka, koja u mnogo čemu i dalje traju.

 

3.  Grad demona – Pass-port Subotica/Szabadka – koprodukcija Pozorišta Kostolanji  Deže i Udruženja MASZK, režija Andraš Urban

Ova predstava je prvi deo trilogije Pass-port koja se bavi životom na granici između Srbije i Mađarske, odnosno od nedavno Evropske unije, sa naglaskom na probleme i položaj mađarske manjine u novim okolnostima. U ovoj selekciji su mogla da se nađu i ostala dva dela trilogije, ali odlučio sam se za prvi jer mislim da je iz naše perspektive tematski najaktuelniji. Predstava je autorski projekat reditelja i saradnika koji se na veoma intrigantan i direktan, ali istovremeno i duhovit način bave životom sa ove strane granice, mnogima nametnutom multikulturalnošću  i pre svega aktuelnim međunacionalnim odnosima između Srba i Mađara.

 

4. Čarobnjak – Fedora Šilija u produkciji Narodnog pozorišta Sombor, režija Boris Liješević

Praizvedba odlične Šilijeve drame o životu Tomasa Mana bila bi dovoljan povod za izbor u selekciju. Srećom, to nije jedini razlog jer je ovde reč o predstavi koja u svim svojim segmentima zadovoljava najviše umetničke kriterijume. U predstavi se na vrlo sveden, gotovo minimalistički, povremeno čak i dokumentaristički način, bez upotrebe spoljašnjih efekata i atrakcija, postepeno ispreda priča o genijalnosti pisca i o ceni koju on mora da plati društvu da bi opravdao takav status.

 

5. Opera ultima, autori Bomarše/Mladenović/Đarmati – u produkciji Novosadskog pozorišta/Ujvideki Szinhaz,  režija Kokan Mladenović

Umetnički ambiciozan projekat u kome su u dva žanrovski kontrastirana  dela na operetski način obrađeni Bomaršeovi komadi o Figaru. Prvi deo – Seviljski berberin je neka vrsta parodirane opere u kojoj se koristi opšte poznata muzika, a u drugom delu – Figarovoj ženidbi , reč je o potpuno novoj, savremenoj opereti sa originalnom muzikom Irene Popović i o izrazito dramskom, vrlo mračnom, gotovo tragičnom iščitavanju ove klasične komedije. Reditelj Mladenović veoma dosledno vrši ovu vrstu drastične intervencije na Bomaršeovom delu da bi opravdao savremeni kontekst koji je i okvir samog dešavanja, a koji se tiče položaja teatra i teatarskih stvaralaca u današnje vreme. Posebno treba istaći izuzetno nadahnutu i savršeno preciznu igru gotovo celog ansambla Novosadskog pozorišta.

 

6. Rosmerholm – Henrika Ibsena, u produciji Novosadskog pozorišta/Ujvideki Szinhaz, režija Anka Bradu

Na prvi pogled ovo je jedina predstava u selekciji koja bi se mogla nazvati klasičnom u svom izrazu. Ali mislim da bismo podrobnom analizom došli do zaključka da je, iako na prvi pogled ne mnogo vidljiva,  rediteljska postavka  bila u mnogo čemu inventivna.  Rediteljka Bradu uspela je na nenametljiv način da nam približi jedan veoma značajan, ali pomalo anahron Ibsenov komad učinivši ga takoreći svevremenim, čak na momente i aktuelnim. U tom poduhvatu imala je punu podršku u sjajnom, precizno odabranom ansamblu čija igra predstavlja najveći kvalitet ove predstave.

 

Za selekciju predstava za decu predlažem sledeća ostvarenja:

 

1. Tigrić Petar – Hane Januševske i Vereš Andraša, u produkciji Dečijeg Pozorišta Subotica, režija Vereš Andraš

Reč je o svremenoj bajci o odrastanju i osamostaljivanju, o hrabrosti i kukavičluku, namenjenoj deci svih uzrasta. Jednostavnost, neilustrativnost i neposrednost pripovedanja najvažnije su odlike ove didaktičke predstave.

 

2. Bajka o vitezu bez konja- Marte Gušnjovske u produkciji Pozorišta Mladih Novi Sad, režija Jaroslav Antonjuk

Visoko estetizovana predstava koja kombinuje igru glumaca sa lutkama i bez njih, u kojoj se autori na duhovit  način poigravaju sa arhetipskim postavkama klasične bajke o vitezu koji spasava zarobljenu princezu. Posebno treba istaći kreaciju lutaka, kostima i scenografije Eve Farkašove.

 

3. Ružno pače – Uglješe Šajtinca u produkciji Narodnog pozorišta “Toša Jovanović” Zrenjanin, režija Irena Tot

Uglješa Šajtinac je ovu klasičnu bajku ispričao na nov, savremen, pre svega realističniji način izbegavajući preteranu emotivnost koju ova priča inače izaziva. U postavci Irene Tot, a naročito  kroz kreaciju lutaka Blagoveste Vasileve, lišenih svakog ulepšavanja, u potpunosti su poštovane namere autora. Sve zajedno čini da steknemo utisak da gledamo na momente izrazito ozbiljnu priču koja se ni na koji način ne udvara publici.

 

4. Marko Kraljević – Miroljuba Nedovića u produkciji Narodnog pozorišta Sombor, režija Aleksandar Božina

Miroljub Nedović  na veoma duhovit način koristi elemente naših narodnih pesama da bi ispričao ekološku bajku o borbi Marka Kraljevića sa velikim zagadjivačem okoline Musom Kesedžijom čiji je glavni greh bacanje plastičnih kesa na sve strane. Rediteljski pristup Aleksanra Božine u mnogome podseća na najbolja tumačenja bajki iz savremene holivudske produkcije.

 

5. Dah – Ine Božidarove u produkciji Dečjeg Pozorišta Subotica, režija Veselka Kunćeva

Ovo je po mnogo čemu specifična i zanimljiva predstava. Najpre treba istaći da je reč o lutkarskoj predstavi koja nije za decu ispod 13-14 godina. Ne bi bila greška ni da se našla u konkurenciji predstava za odrasle. Razlog zbog čega je ipak predlažem u ovu selekciju je taj što je ovde reč o jednostavnom dramaturškom predlošku baziranom na arhetipskoj ljubavnoj priči iz ciklusa Ohridskih legendi. U ovoj predstavi sa vrlo malo izgovorenog teksta akcenat je stavljen na animaciju gotovo grotesknih lutaka i na izuzetno energičnu koreografiju koju izvodi glumački ansambl predvođen sjajnim Belom Kalom.

 

 

 

 

 

 

 

Selektor festivala

Dušan Petrović