Заједница професионалних позоришта Војводине
Zajednica profesionalnih pozorišta Vojvodine
Szinházak közössége üzleti társaság
Comunitatea teatrelor profesioniste din Vojvodina
Заєднїца професийних театрох Войводини
Spoločenstvo profesionálnych divadiel Vojvodiny
Association of professional theatres from Vojvodina

Atila Antal, reditelj predstave “Pesma belog kita”: Deci ne treba didaktički objašnjavati šta je dobro, a šta loše

Atila Antal je režirao dečju predstavu „Pesma Belog Kita“ u izvedbi Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina. Adaptaciju svoje predstave reditelj je radio po osnovnim motivima romana „Mobi Dik“, autora Hermana Melvila.

 Iako na momente surova za decu, predstava zaokuplja njihovu pažnju. Šta ste želeli da poručite deci izvedbom surove borbe za opstanak?

U jednoj rečenici reći poruku je ovde nemoguće. Osnovna poruka je motiv romana, u kojem se žrtvuje sve da bi se ostvario cilj. Mi smo priču spustili u morski svet, u kojme je glavni lik Mobi Dik koga ne prihvataju ostale životinje – kitovi, zato što je drugačiji od njih. Mi ne ulazimo u problematiku da li ga ne prihvataju zato što se druge životinje njega boje, ili zato što znaju da je on meta mornara.

 Kapetan broda se sveti kitu i njemu je bitno da kit bude mrtav. Zašto ste deci na surov način prikazali osvetu i borbu za život?

To je jednostavno borba kita i kapetana. Kit se bori za opstanak, a kapetan želi osvetu kako bi se dokazao. Borba je realna kao i sam život. Ovim smo želeli da pokažemo da nikog ne treba ubijati i sami vidite kad ljudi dođu, kitovi pobegnu i uznemire se, bude i ulovljenih kitova, ali i mornari stradaju.

 Zašto nekom drugom porukom niste pokazali kako loše stvari ne treba da se dešavaju, već ste na jedan tako surov način deci predstavili stvarnost?

Deci ne treba na didaktički način objašnjavati šta je dobro, a šta loše. Nema dobrog i lošeg, sve je stvar izbora. Beli kit koji ubija ljude ima svoju priču zašto to radi, isto tako i kapetan koji želi da ubije belog kita ima svoju priču zašto to hoće da uradi. Uvek treba pogledati iza nekog zašto je taj neko baš takav. Ljudi su s ciljem surovi i vide samo cilj. Mislim da decu ne treba lagati i da njima na vreme treba predočiti stvari onakvima kakve jesu. Ovde svako vidi da su ovo lutke, ovde ni u jednom trenutku nema krvi i fizičkog kontakta, sve je urađeno apstraktno kroz detalje, maske i rekvizite.

 Zašto mislite da deci treba sve realno prikazati, ne mislite li da treba da uživaju u detinjstvu?

Reakcija dece je uvek dobra kada gledaju predstavu. Posle svake predstave gledaju lutke i uživaju. Ne moramo mi reći šta je za njih dobro, a šta ne, oni će sami uvideti šta im odgovara. Roditelji, učitelji, ili neko treći će izabrati komad za njih, a oni će to prihvatiti ili ne.

Mia Kuzmanović