Заједница професионалних позоришта Војводине
Zajednica profesionalnih pozorišta Vojvodine
Szinházak közössége üzleti társaság
Comunitatea teatrelor profesioniste din Vojvodina
Заєднїца професийних театрох Войводини
Spoločenstvo profesionálnych divadiel Vojvodiny
Association of professional theatres from Vojvodina

Arpad Mesaroš, Crni u istoimenoj predstavi Novosadskog pozorišta/ Ujvikedi sinhaz: Pravi heroji su anonimni ljudi

Šta bi mogao da kažeš o liku Crnog, kakav je on heroj i koliko je stvaran?

Kada smo na početku rada razgovarali o karakteru i fizičkom izgledu Karađaorđa, zaključili smo da će on biti prava Srbenda, i da će imati brkove. Prvobitna ideja je bila da radimo originalni tekst  ’’Crni’’ mađarskog pisca Ištvana Baloga, napisan u duhu viteške drame iz 18. veka. Ali, koga bi to danas zanimalo. Zbog toga smo ga aktuelizovali i adaptirali zahvaljujući Robertu Lenardu dramaturgu. Pitali smo se: da li je moguće da se desi revolucija, kakva bi ona bila, šta bi nam donela? Da li će se nastupiti promene u društvu ako na mesto bogatih i moćnih vladara dođu oni koji su manje bogati i koji nemaju moć? Kako se dolazi do novca, vlasti i do moći? Zašto ti ’’revolucionari’’ potom postaju isti kao njihovi protivnici? Kao odgovor na ta pitanja nametnula se groteska kao žanr i tako smo se upustili u ovu našu pozorišnu avanturu. Kod nas se u poslednjih 20 godina izdešavalo dosta toga, pa smo kao narod postali veoma apatični i nespremni za bilo kakve promene. Muzika Davida Klema i sceniski pokret Iste Stepanov zaokružili su našu priču i nedvosmisleno ukazali da ćemo lik Karađorđa prikazati kao jednu rok zvezdu.

Na početku je Crni pravdoljubiv buntovnik, zaštitnik slabih i siromašnih, zbog toga je veoma popularan, da bi na kraju postao pravi realan političar i lider-neurotičan, preglasan i opsednut samim sobom?

To je najbitnije u mom liku i jedan od ključnih momenata u predstavi. Crni preživljava atentat, otporan je na metke, njemu niko ništa ne može. On izlazi iz svog prvobitnog karaktera i prirode. Na samom kraju, čini mi se da postaje svestan da nije uradio pravu stvar. Da cilj koji je postigao nije bio baš onakav kakav bi trebalo da bude.

Crni je zgodan, energičan zavodnik, napaljenko kojem je oružje fetiš. Zašto se žene lože na takve frajere?

(smeh) Ne znam šta je u pitanju, da li je to moć ili njegovo naoružanje. U našoj predstavi Anđelija se zaljubljuje u njega u momentu kada on ubije Arapina. To je jedna velika groteska. Možda ima nešto i u tome. Žene pokušavam da shvatim već 35 godina, i priznajem da još uvek nisam uspeo u tome.

U teškim vremenima, običan narod uvek traži nekog pojedinca koji će ih spasiti životne bede. Veruješ li u heroje?

Nikada nisam verovao ni jednom političaru do te mere, da bih ga smatrao herojem. Pravi heroji su oni koji anonimno pomažu drugim ljudima. Koji uplaćuju pare za nečije lečenje ili za školovanje i ne govore o tome.

Da li misliš da su heroji i obični ljudi koji, kako je prikazano u vašem supermarketu, kupuju na akcijama osnovne životne namirnice, kojima su frižideri prazni, sa gomilom neplaćenih računa?

Naravno da jesu. Život je veoma težak za mnoge ljude. Malo je onih kojima je lako. Rođen sam, živim i ostaću da živim u Srbiji takvoj kakva jeste. Trudim se da svojim poštenim radom doprinesem nekom opštem boljitku. Znam mnoge koji su digli ruke od svega, spakovali kofere i otišli. Ne osuđujem nikog. Svako ima pravo da sa svojim životom radi šta hoće. Tako ću i ja ostati ovde, radiću i boriti se da edukujem ljude, da ukazujem na probleme preko pozorišta. Verujem da je to moguće. Pozorište treba da reflektuje našu stvarnost, naše probleme i da ukazuje na moguća rešenja. Prave predstave su one koje imaju muda. Ako toga u tetaru nema, onda govorimo o nekoj vrsti šou-biznisa koji zabavlja ljude.

Vojislav Alimpić