Заједница професионалних позоришта Војводине
Zajednica profesionalnih pozorišta Vojvodine
Szinházak közössége üzleti társaság
Comunitatea teatrelor profesioniste din Vojvodina
Заєднїца професийних театрох Войводини
Spoločenstvo profesionálnych divadiel Vojvodiny
Association of professional theatres from Vojvodina

16. april 2016.

TRIJUMFOVALI JULIJE CEZAR I DEVOJČICA KOJU SU SVI VOLELI

ODLUKE ŽIRIJA
66. FESTIVALA PROFESIONALNIH POZORIŠTA VOJVODINE

Žiri u sastavu:
Biljana Keskenović
Dejan Sredojević
Branislav Nedić

nakon odgledanih 11 predstava u zvaničnoj konkurenciji doneo je odluke da se:

- Nagrada za najbolju dramsku predstavu u celini dodeli predstavi

Julije Cezar, Vilijama Šekspira, u režiji Kokana Mladenovića, Koprodukcija Grad Teatra City Budva, Centra za kulturu Svilajnac i Narodnog pozorišta Sombor
Odluka je doneta jednoglasno.

Hrabro, odvažno i samouvereno, petoro fantastičnih glumaca vođenih majstorskom rukom reditelja Kokana Mladenovića i njegovih saradnika, donosi na scenu monumentalno Šekspirovo delo Julije Cezar. Probijajući četvrti zid, dopiru do publike od prvog minuta predstave, i nose je na talasu istine, energije i prosvetljenja do samoga katarzičnoga kraja.

- Nagrada za najbolju predstavu za decu u celini dodeli predstavi

Predstavi Devojčica koju su svi voleli, Lazara Ervina i Marka Roberta, u režiji Gabora Tengeja, Dečjeg pozorišta Subotica.
Odluka je doneta jednoglasno.

Pomerajući okvire klasičnih predstava za decu, ansambl predstave Devojčica koju su svi voleli Dečjeg pozorišta Subotica upušta se u magičnu igru, stvarajući bajkoviti svet, kroz gotovo filmsku priču na tragu čuvene Alise u zemlji čuda.

- Nagrada za najbolju režiju dodeli

Kokanu Mladenoviću, za predstavu Julije Cezar, Vilijama Šekspira, Koprodukcija Grad Teatra City Budva, Centra za kulturu Svilajnac i Narodnog pozorište Sombor
Odluka je doneta jednoglasno.

Kokan Mladenović u svom prepoznatljivom stilu beskompromisnog reditelja, uzima jedno od najznačajnijih dela dramske literature i svedenim, ali izuzetno maštovitim i direktnim scenskim rešenjima, transponuje ga u savremeni kontekst, kroz niz bolnih, ali istinitih situacija, u priči o revoluciji i političkom prevratu. Koristeći izuzetnu snagu Šekspirove misli, ubedljivim scenskim rešenjima uvlači publiku u predstavu, navodeći je na stalno razmišljanje i preispitavanje svojih stavova.

- Glumačke nagrade:

Saši Torlakoviću za više uloga u predstavi Julije Cezar, Vilijama Šekspira, u režiji Kokana Mladenovića, Koprodukcija Grad Teatra City Budva, Centra za kulturu Svilajnac i Narodnog pozorište Sombor.
Odluka je doneta jednoglasno.

Igrajući dve značajne uloge Cezara i Marka Antonija, Saša Torlaković duboko i istinito ulazi u njihove karaktere, nijansirajući dvojicu vladara na izuzetan, rafiniran način. U poznatom monologu Marka Antonija, uspeva da minimalističkim sredstvima oboji, sa jedne strane pritvornost i potčinjenost, a sa druge, tugu i želju za osvetom, držeći publiku u neizvesnosti i opčinjenosti do samog kraja. Torlaković je pokazao izuzetnu veštinu, emotivnost i sugestivno i reljefno oblikovao ove dramske likove.

Milici Janevski, za ulogu Marije Šmit, u predstavi Heimatbuch (Knjiga o zavičaju), Kaće Čelan, Narodnog pozorišta Sombor.
Odluka je doneta jednoglasno.

Igrajući Mariju Šmit, ženu razapetu između osećaja časti i borbe za golu egzistenciju, Milica Janevski diskretnim glumačkim sredstvima, rafiniranom transformacijom, jakim emotivnim nabojem, gradi lik snažne i svesne žene, koju bol, patnja i nepravda ne uspevaju da pobede.

Jeleni Minić za epizodnu ulogu u predstavi Julije Cezar, Vilijama Šekspira, u režiji Kokana Mladenovića, Koprodukcija Grad Teatra City Budva, Centra za kulturu Svilajnac i Narodnog pozorište Sombor
Odluka je doneta jednoglasno.

I pored malog prostora dodeljenog ženskim likovima u Šekspirovima delima, Jelena Minić, u predstavi Julije Cezar, svojom glumačkom individualnošću nalazi prostora za emotivnu i sugestivnu karakterizaciju više likova koje tumači.

Elviri Gal, za ulogu Majke i Devojčice, u predstavi Devojčica koju su svi voleli, Lazara Ervina i Marka Roberta, u režiji Gabora Tengeja, Dečjeg pozorišta Subotica.
Odluka je doneta jednoglasno.

Elvira Gal samouvereno nosi priču o odrastanju i porodici, ne posustajući nijednog trenutka tokom predstave, gradeći lik jednako sa ljudima u realnom svetu i sa lutkama u svetu “mašte”.

 

- Najbolja scenografija

Marija Kalabić, za predstavu Julije Cezar, Vilijama Šekspira, u režiji Kokana Mladenovića, Koprodukcija Grad Teatra City Budva, Centra za kulturu Svilajnac i Narodnog pozorište Sombor
Odluka je doneta jednoglasno.

Svedena, ali krajnje funkcionalna scenografija Marije Kalabić, omogućava akterima da se besprekorno i s lakoćom kreću u svetu intriga i laži, a istovremeno svojom likovnošću ostavlja snažan utisak na gledaoce.

- Najbolji kostim

Tatjana Radišić, za predstavu Julije Cezar, Vilijama Šekspira, u režiji Kokana Mladenovića, Koprodukcija Grad Teatra City Budva, Centra za kulturu Svilajnac i Narodnog pozorište Sombor
Odluka je doneta jednoglasno.

Funkcionalni i svedeni kostimi Tatjane Radišić pokazuju se kao pravi oslonac glumačke igre i dosledan partner rediteljske ideje.

- Nagrada “Tihomir Mačković”

Predstavi Plavi Petar, Đule Urbana, u režiji Emilije Mrdaković, Lutkarske scene Narodnog pozorišta Toša Jovanović Zrenjanin
Odluka je doneta jednoglasno.

Profesionalno i nepretenciozno, lutkarski segment predstave Plavi Petar se na pravi način približava i osvaja publiku, navodeći je da do kraja ostane uz svoje junake.

- Najbolja muzika

Irena Popović, za predstavu Julije Cezar, Vilijama Šekspira, u režiji Kokana Mladenovića, Koprodukcija Grad Teatra City Budva, Centra za kulturu Svilajnac i Narodnog pozorište Sombor
Odluka je doneta jednoglasno.

Izvanrednim razumevanjem rediteljskog koncepta, Irena Popović na sceni uživo stvara muziku koja postaje integralni deo predstave, dočaravajući univerzalnost i aktuelnost Šekspirovih tema.

- Nagrada mladom glumcu (nagradu dodeljuje Savez dramskih umetnika Vojvodine)

Ivanu Đorđeviću, za ulogu Galija Geja u predstavi Čovek je čovek, Bertolda Brehta, u režiji Anđelke Nikolić, Narodnog pozorišta Toša Jovanović Zrenjanin.
Odluka je doneta jednoglasno.

Igrajući zahtevnu ulogu, Ivan Đorđević uspeva da gotovo tri sata vodi ansambl zrenjaninskog pozorišta kroz kompleksnu predstavu, u maniru iskusnog pozorišnog glumca, energično, mladalačkim šarmom i neposrednošću, služeći se raznovrsnim glumačkim sredstvima.

- Memorijalna nagrada „Ivana Mirkov Vlačić“

Predstavi Devojčica koju su svi voleli, Lazara Ervina i Marka Roberta, u režiji Gabora Tengeja, Dečjeg pozorišta Subotica.
Odluka je doneta jednoglasno.

Ne pokušavajući da prenaglašenim scenskim elementima dodatno utiču na gledaoce, autori predstave Devojčica koju su svi voleli u visokoestetizovanoj scenskoj postavci vizuelnim identitetom doprinose jasnijem shvatanju poruke predstave.

- Specijalnu nagradu za pravilnost i lepotu scenskog govora
Аnsamblu predstave Julije Cezar, Vilijama Šekspira, u režiji Kokana Mladenovića, Koprodukcija Grad Teatra City Budva, Centra za kulturu Svilajnac i Narodnog pozorište Sombor
Odluka je doneta jednoglasno.

U vremenu opšte nebrige za jezičku i govornu kulturu, ansambl predstave Julije Cezar pokazuje lepotu i snagu pravilno izgovorene reči na sceni. Izuzetno vešto oblikuju bogate i zepretene Šekspirove rečenice, prikazujući u svoj lepoti reljefno izvajanu govornu frazu koja tačno prenosi Šekspirove misaono-emotivne tokove.

 

ČOVEK JE ČOVEK, NARODNO POZORIŠTE „TOŠA JOVANOVIĆ“ IZ ZRENJANINA

TROIPOSATNO BREHTOVSKO VEČE

Završne večeri takmičarskog dela 66. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine izveden je komad Bertolda Brehta Čovek je čovek, u režiji Anđelke Nikolić i produkciji Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina. Publiku je očekivao izazov. Prdstava u dve dugometražne epizode. Potpuno svedena scenografija, gotovo ogoljena scena na kojoj sve rade glumci…

-U ovoj predstavi su dominantni ljudi. Što se tiče scenografije, montaža i demontaža nam je bila izazov, kako na nivou predstave, tako i na nivou dekora. Poseban je izazov raditi Brehta u pokušaju da se predstava izvuče iz elitističkog pogleda na njegovo delo. Mi smo imali želju da ne radimo predstavu za uzak krug poznavalaca koji će je vrednovati u odnosu na sva poznavanja Brehtovih teorija i važnih predstava koje su prema njoj pravljene. Pravili smo predstavu misleći na Brehtovu ljubav prema pučkom pozorištu i njegovu želju da pozorište neposredno komunicira sa gledaocima. Otud inspiracija serijalima, reklamama i otud ta težnja da se neposredno komunicira sa publikom – kaže rediteljka Anđelka Nikolić.

Kao i scena, i scenski pokret je pomalo karikiran, sveden na pomalo neprirodne gestove.

- Kod Brehta je akcenat uvek na fabuli, na priči, kao kada prepričate radnju nekog akcionog filma i pokazujete šta se dogodilo. Kod njega likovi proizilaze iz onoga što čine. Zbog toga smo se trudili da damo sliku međuljudskih odnosa sa pomalo šematizovanim gestovima, i insistiranjem na nekim gestovima koji se ponavljaju, to je težnja ka užasnoj jasnosti, demistifikacija svega što se dešava među ljudima – dodaje rediteljka Nikolić.

Predstava Čovek je čovek na matičnoj sceni uobičajeno se izvodi u dva različita dana, svaka epizoda za sebe. Na 66. Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine u Somboru to je bilo drugačije. Glumci su igrali gotovo tri i po sata, sa jednom pauzom:

- Mi smo pravili predstavu u dve epizode, sa dva različita izvođenja, imali smo dve premijere. Zanimljiva je situacija ljudi koji prvo gledaju drugu, pa prvu epizodu, ili vide samo jednu. Zbog toga smo težili relativnoj samostalnosti delova, zato su tu ponavljanja nekih delova. Zbog festivalskih okolnosti morali smo da odigramo oba dela i to sasvim sigurno daje drugu sliku. Čini mi se da predstava tako postaje tendencioznija. Rekla bih da ipak više volim pojedinačno izvođenje, jer poziva ljude da razmišljaju, razgovaraju – misli Anđelka Nikolić.

Odigravanje obe epizode za redom poseban je izazov za glumce, a Ivana Đorđevića, koji tumači glavnu ulogu, pitali smo kakav je osećaj biti na sceni tri i po sata, gotovo neprekidno.

- Vrlo mi je teško, dosta je naporno. Sreća je u tome da sam, u odnosu na sijaset mladih glumaca, stacioniran u mojoj matičnoj kući, u Zrenjaninu, pa imam trening u nogama. Uz taj trening je malo lakše. Naravno, daleko je lakše odigrati jednu epizodu od sat i dvadeset minuta i pokloniti se – rekao je Ivan Đorđević i dodao da je bilo dobro raditi sa rediteljkom Anđelkom Nikolić:

- Ovo je moj prvi Breht u karijeri i samim tim je bilo inspirativno. Na akademiji sam čitao nešto o Brehtu, zagrebali smo tu temu, ali se nismo bavili tim žanrom. Mislim da smo u prvom delu pogodili tu Brehtovsku notu. Za njega je važno da to bude ćarlijavo, da leprša i da se odjedanput skrene u komentar u vidu reklama, što je rediteljka genijalno uradila, ili u vidu naših, glumačkih komentara. Kada to tako teče, onda ti komentari izgledaju mnogo ozbiljnije i mnogo teže. To je moj utisak, ne znam da li je to tačno – kaže na kraju razgovora Đorđević.

Tamara Stojković

 

PREDSTAVA STUDENATA GLUME U KLASI PROFESORA LJUBOSAVA MAJERE

ČERNODRINSKI SE VRAĆA KUĆI

Studenti treće godine glume Akademije umetnosti u Novom Sadu u petak 15. aprila na sceni „Studio 99“ Narodnog pozorišta Sombor, izveli su komad Gorana Stefanovskog “Černodrinski se vraća kući”. Predstavu je režirao njihov profesor Ljuboslav Majera a igraju Ana Milosavljević, Viktorija Palfi, Danica Grubački, Danilo Brakočević, Ivan Ninčić, Mladen Vuković, Nikola Jezdić, Sofija Mijatović, Stefan Ostojić.

Devet budućih glumaca iz klase profesora Majere igrali su maestralno i pokazali da su veoma talentovani a mnogi iz publike pomislili su da je ova predstava mogla da se nađe u takmičarskom delu programa Festivala a ne u okviru pratećeg programa kako je u stvari bilo.

Da ne greše mnogo u tom stavu potvrdio nam je profesor Majera i objasnio da je ovu predstavu publika već nagradila na prošlogodišnjem festivalu „Artorium“ održanom u oktobru u Slovačkoj i to, prema njegovom mišljenju, zasluženo.

- Odavno nisam gledao predstavu, iako se igra već mesecima u našem studentskom pozorištu „Promena“, i sad vidim da im je baš „legla“ i „sazrela“. Ne hvalim ih često, jer se podrazumeva da moraju biti dobri, ali nakon večerašnje predstave sam jako zadovoljan kako rade i kako se razvijaju i to sam im morao i reći. Verovatno će je izvesti i na „Sterijinom pozorju mladih“ jer je dosadašnja praksa bila da studenti treće godine nešto izvedu. Koristimo muziku Stefanovskog jer su Makedonci mlad narod koji pokušava da nađe sebe, da proveri gde su mu koreni, jer mladi danas nemaju pojma ko je bio Černodrinski, koliki je on kulturološki, društveni i pozorišni fenomem. Busamo se u prsa da znamo sve a ustvari nemamo pojma i neobrazovani i samosvojni smo. Da nema ljudske gluposti, ja ne bih imao šta da radim – kazao je profesor Majera.

Studenti sa notbuka, što je primereno njihovoj generaciji, kao uvod u svaku scenu čitaju definicije pojmova i vrednosti kojima se bave kao što su: tradicija, porodica, koreni, potomstvo, vaspitanje, obrazovanje, moral, narod i identitet… i bave se osnovnim društvenim problemima.

Tamara Stojković

 

SLUGA DVAJU GOSPODARA – U ČAST NAJBOLJIH

Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine, ove godine u Somboru imao je svoje 66. izdanje i zatvoren je dodelom nagrada najboljima. Trijumovali su „Julije Cezar“ i predstava „Devojčica koju su svi voleli“. Kuriozitet je da su sve odluke žirija donete jednoglasno, što se ne dešava baš često.

U čast nagrađenih izvedena je predstava „Sluga dvaju gospodara“, koju je po tekstu Karla Goldonija režirao Boris Liješević. Predstava je nastala u koprodukciji Budva Grada Teatara, Srpskog narodnog pozorišta i Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ Zrenjanin.

 

ČLAN ŽIRIJA, REDITELJ I DRAMATURG, BRANISLAV NEDIĆ

NE BAVITI SE FORMOM VEĆ SUŠTINOM

Neposredno uoči dodele nagrada na svečanom završetku 66. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine zamolili smo člana žirija, reditelja i dramaturga Branislava Nedića da prokomentariše i oceni ovogodišnji festival.

Kako ocenjujete ovogodišnji festival?

Mislim da festival, bar koliko sam ja upoznat sa produkcijom vojvođanskih pozorišta, sigurno ne predstavlja ono najbolje što smo imali prilike da vidimo u većini pozorišta Vojvodine. Mislim da je selektor napravio iskorak u smislu neke drugačije forme koja nužno nije morala da da dobre rezultate i po  mom mišljenju nije dala dobre rezultate. Tako da su se na čitavom festivalu izdvojile te tri predstave koje su dobile nagradu a svakako da se jedna predstava naročito izdvojila što se vidi i po broju nagrada za predstavu „Julije Cezar“.

Jesu li bili jači glumci ili reditelji?

Mislim da se apsolutno u svakoj predstavi video kvalitet glumaca koji su igrali. Bukvalno, u svim pozorištima ima ljudi koji svojim kvalitetom mogu mnogo više da urade i mislim da je tu negde i bio problem u rediteljskom konceptu koji su pojedini reditelji, koji su radili, imali u svojim glavama i čini mi se da je tu došlo do nekog „problema“. Svakako da su ovo glumci koji su u rangu najboljih glumaca Srbije i verujem da ova pozorišta mogu mnogo bolje u odnosu na ono što je bilo na festivalu.

Primećujete li neki trend?

Pa da, to je trend pokušavanja da na neki drugačiji način delujemo na publiku. Na ovom festivalu moraju se pojaviti najbolje predstave pozorišta Vojvodine i to je jedini kriterijum koji treba da postoji. Znači ne baviti se formom, već suštinom.

Tamara Stojković

 

Fotoreporter Festivala Milan Đurđević