Заједница професионалних позоришта Војводине
Zajednica profesionalnih pozorišta Vojvodine
Szinházak közössége üzleti társaság
Comunitatea teatrelor profesioniste din Vojvodina
Заєднїца професийних театрох Войводини
Spoločenstvo profesionálnych divadiel Vojvodiny
Association of professional theatres from Vojvodina

14. april 2016.

NOVOSADSKO POZORIŠTE – PIJANI PROCES

DOSTOJEVSKI SVUDA

Drama Bernara-Marija Koltesa po motivima Zločina i kazne F.M. Dostojevskog Novosadskog pozorišta odigrana je prvi put van matične scene, pred gotovo dvostruko više gledalaca nego što je to uobičajeno. Iako je drama (samo) pisana po motivima Zločina i kazne, pitali smo mladog reditelja Roberta Lenarda koliko Dostojevskog ima u ovom komadu.

- Ima dosta Dostojevskog. Imamo ovo delo, koje nije Zločin i kazna, ali kako smo sve više ulazili u njega i analizirali ga, postali smo svesni da tu ima mnogo Dostojevskog, samo što nije prenaglašen. Izgleda kao da želi da ispriča priču iz koje je događaj u potpunosti izvučen. Mi smo nešto od toga vratili, nešto nismo, imali smo osećaj da nešto treba da se vrati da bi priča funkcionisala. Priča je ispričana, ali toliko skriveno, u malim naznakama, da ne može da se kaže da je to Zločin i kazna – kazao je Robert Lenard, reditelj predstave.

Pošto se radi o dobro poznatom delu ruskog pisca, da li to uticalo na glumce?

- Da se razumemo, nisam želeo da zaobiđemo Dostojevskog. Jasno je da su svi pogledali šestosatnu verziju Zločina i kazne, da su svi pročitali delo, iz romana je mnogo toga ubačeno, mislim da bi bez toga bilo prilično teško napraviti ovu predstavu. Poznavanje Zločina i kazne nije im ništa smetalo, pogotovo što se radi o omiljenom romanu glavnog glumca.

Publika je bila na samoj sceni, nije bila odvojena od glumaca u klasičnom smislu. Zašto je to tako? Da li su nove prostorne okolnosti uticale na igru?

- To je jednostavno, tako se igra na matičnoj sceni, u maloj sali, koja nema fiksno gledalište, pa se lako namešta po želji. Baš zbog toga smo ovako postavili predstavu, da komad obuhvati gledaoca, da se radnja događa ispred, iza, oko publike. U Somboru je to bilo malo drugačije, bilo je više publike, pa smo gledalište morali da postavimo sa obe strane. To na matičnoj sceni nije tako, ima mnogo manje mesta za publiku.

Fjodor Mihajlovič Dostojevski je omiljeni pisac Gabora Ponga koji tumači glavnu ulogu, lik Rođiona. Poznavanje Dostojevskog, prema rečima Ponga, uticalo je na formiranje lika:

- Mnogo je uticalo poznavanje Dostojevskog, čak i njegove biografije, načina na koji je živeo život, krajnosti koje su ga snašle, kaže Pongo. – Uticalo je na ulogu i poznavanje svih ostalih njegovih dela. U drami ima manje motiva iz Zločina i kazne, ali ona je takva, čak ima likova koji u romanu ne postoje. Drama formira dijaloge i rečenice tako da deluje na podsvest, na primer, neke misli koje nisu izrečene u romanu imamo u drami. Čini mi se da su misli onoga ko prvi put čita dramu u potpunom haosu. Mislim da je teško pratiti priču ako ne postoji neko predznanje o Dostojevskom. Ovo je predstava koja ima svoj put, a publika reaguje na nju prema svom senzibiltetu. Negde se smeje, negde ne. Glumac može da padne u paniku jer se gledaoci nisu nasmejali baš tamo gde je trebalo, ali kada vide mene u krvavom kostimu, teško da bi se neko nasmejao. To je već filozofsko pitanje koje se vraća na početak, na emocije i ličnost svakog pojedinca, lično poimanje dela – kazao je Gabor Pongo.

 

INTERVJU: NATAŠA MILIŠIĆ, REDITELJKA PREDSTAVE „ALADIN“

KOD NAS SVI RADE SVE

Deca su odlično odreagovala na predstavu „Aladin“, aplauz na kraju je bio jak i dug. Prvo pitanje rediteljki Nataši Milišić je upravo na temu reakcije publike i toga kako je predstava bila prihvaćena u drugim gradovima?

- Uvek vrlo slično reaguju… Mislim da ne očekuju ovakav pristup „Aladinu“ kakav smo mi napravili. Prilično je duhovito, trudili smo se da to bude tako, kostimi su fenomenalni i to im se uvek dopada, počinju da navijaju u nekim borbama, generalno, deca baš lepo reaguju. Ovoga puta bila su nešto starija deca u publici, sjajno su reagovala i jako smo srećni i zadovoljni. Igrati za decu je ogromno zadovoljstvo i to nikad nije teško.

* Koja je poruka predstave?

- Od početka smo krenuli ka tome da se bavimo temom ljubavi koja, bez obzira na to gde se dešava i kada se dešava, u kom dobu, bez obzira na kulture i religije, je svugde ista i svima nam se dešava. To je jedna divna, topla priča u koju smo se svi mi zaljubili. Dobili smo fenomenalno dramatizovan tekst i zbog toga smo krenuli da ga radimo. Kada sam pročitala tekst, dopao mi se kako se to kaže „na prvu loptu“, privukla me je dramatizacija više nego priča sama po sebi i u saradnji sa Aleksandrom Novakovićem uradili smo neke korekcije i odlučili da je postavimo. Ovo mi je bio prvi put da režiram ovako veliku predstavu jer nisam reditelj već glumac-lutkar ali silom prilika se tako „namestilo“. Mi, u Novosadskom novom teatru, na repertoaru imamo osam predstava a “Aladin“ je među publikom definitivno  najomiljenija.

* Vi se i pojavljujete se u predstavi, znači u dvostrukoj ste ulozi – kao rediteljka i kao glumica?

- Da, da, pojavljujem se kao Crveni duh ali sam i tehnička podrška pošto nemamo tehničku ekipu. Kod nas svi rade sve. Svi imaju više uloga. Svi su tehničari, pomažu, rade, jer smo mi mlado pozorište i zbog toga imamo razne uloge. Radimo lutkarske i dramske predstave, pokrenuli smo večernju scenu gde je urađena predstava „Ženidba na čardaku“ koju je publika odlično primila. Trenutno radimo na drugoj predstavi na večernjoj sceni. Odnedavno imamo saradnju sa ljudima iz opere SNP-a koji se takođe bave teatrom za decu – rade opere, etide iz opera, operete i sve to je prilagođeno dečijoj publici. Oni su odnedavno zastupljeni kod nas na repertoaru i uskoro očekujemo premijeru.

* Novosadski novi teatar je mlad u odnosu na ostale teatre koji učestvuju na festivalu. Izborio je svoje mesto na pozorišnoj sceni Vojvodine. To je veliki uspeh…

- Jeste, mi smo vrlo ponosni na to. Prošle godine smo primljeni u Zajednicu profesionalnih pozorišta Vojvodine, selektovani smo i prošle godine na ovaj festival sa predstavom „Pohvala snegu“, ovo nam je, dakle, drugo učešće. Zaista smo preponosni s obzirom na to da nas je jako malo, da nismo na budžetu, nismo kao zvanične profesionalne kuće, sami se snalazimo i sami se finansiramo.

* Koja su Vaša očekivanja od festivala?

- Naše najveće očekivanje je, najiskrenije, bilo samo učešće na festivalu. Tako da sve dalje što se desi je odlično ali i samo učešće, jer smo mlad teatar, nam je najveća nagrada.

* Vi igrate i u predstavi „Plavi Petar“, znači dva dana zaredom nastupate na somborskoj sceni?

- Moja matična kuća je Narodno pozorište „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina na lutka-sceni i naša scena je jedna od boljih u zemlji pa i inostranstvu. „Plavi Petar“ je lutkarska predstava, kvalitetna je i tu bih mogla reći da imam neka očekivanja, ali o tome ćemo sutra nakon predstave.

 

PROJEKCIJA DOKUMENTARNOG FILMA „MAESTRO“

ČOVEK KOJI JE OBELEŽIO JEDNO POZORIŠNO VREME

U okviru pratećeg programa 66. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine u sredu 13. aprila na sceni „Studio 99“ Narodnog pozorišta Sombor organizovana je projekcija dokumentarnog filma o Juriju Rakitinu. Dokumentarni film “Maestro” u režiji Boška Milosavljevića je priča o ruskom glumcu i reditelju Juriju Rakitinu (1882-1952) koji je zbog boljševičke revolucije emigrirao u Srbiju i postao nezaobilazan deo njene pozorišne istorije. Film opisuje gotovo nepoznatu priču o njemu koji je u mladosti sarađivao sa čuvenim ruskim teatarskim inovatorima Stanislavskim, Nemirovič – Dančenkom i Mejerholjdom.

Kao nepomirljivi neprijatelj komunizma, 1920. godine došao je u Srbiju i u Narodnom pozorištu u Beogradu je ostavio neizbrisiv trag. Njegovi učenici bili su neki od najznačajnijih reditelja i glumaca sa ovih prostora. Kao mlade glumice, sa njim su sarađivale i Mira Banjac i Renata Ulmanski, koje o toj saradnji i govore u filmu. Narator teksta u filmu “Maestro” je glumac Miloš Biković, a Rakitinove citate izgovara glumac Milan Caci Mihajlović. Film “Maestro” sniman je tokom 2014. godine. Producent je Milan Kićevac, direktor fotografije Dušan Petrović, a montažer Goran Mijić.

 

GALERIJA POZORIŠNIH OSMEHA

Najmlađi na somborskom festivalu donose svakoga dana pregršt radosti glumcima. Njihovi zadivljeni pogledi, razdragani osmesi, iskreni komentari, najdivniji su zalog za budućnost. Dečije reakcije, strahovi, navijanja da dobro pobedi zlo, smehotresni komentari, radosni i zabrinuti pogledi, svakako su najlepši trenutak somborskog festivala…

Fotoreporter Festivala Milan Đurđević